Internet kao alat za kreiranje javnog mnjenja

Pre otprilike dve godine u javnost su procureli podaci o takozvanim „50c“ aktivistima u Kini koji oblikuju javno mnjenje za potrebe državnog aparata tako što godišnje proizvedu, to jest napišu preko 400 miliona objava koristeći društvene mreže. Sam naziv „50c“ dolazi od činjenice da je osoba plaćena 50 centi za svaku svoju objavu. Ali iako su podaci navodno stigli sa Stendforda, Harvarda i Univerziteta u Kaliforniji, oni se nisu ticali oblikovanja mišljenja preko Interneta u matičnoj državi, već su se skoncentrisali na državu koja im je tokom poslednje decenije postala najveći konkurent u svim segmentima postojanja.

I mada su predviđanja bila da se ovim poslom bave siromašne ili nezaposle osobe, istraživanje je pokazalo da su „50c“ aktivisti ili stranka, kako ih još nazivaju, u stvari državni službenici koji na ovaj način dopunski zarađuju. Njihovi komentari ili samostalne objave se generalno tiču veličanja sopstvene države i propagiranja patriotizma, podrugljivog stava prema ostalim državama, pohvalama upućenim državnom aparatu i skretanju glavne teme ukoliko se tiče kritika tog istog aparata. Stvar koja zaista čudi u vezi ovog istraživanja je iznenađenje ljudi koji su se bavili ovom temom.

Države mahom angažuju „svoje ljude“ za oblikovanje javnog mjenja od samih svojih početaka i za ovaj proces agitovanja uvek se koriste najefektnija sredstva. U dvadeset i prvom veku to jeste Internet i snaga društvenih medija. U Srbiji se „50c“ ljudi pogrdno nazivaju botovima i oni rade ili iz državnih kancelarija ili preko svojih političkih stranaka pokušavajući da dodatno zarade ili se pokažu kao podoban kadar za kasnije zapošljavanje. Sasvim je u redu činjenica da nisu svi sposobni da pokrenu privatan biznis bilo da je on ili off line, i da neki umeju da pišu za druge. Samo pogrdno odnošenje prema botovima neće rešiti problem manipulacije nad stanovništvom, jer će manipulacija postojati uvek.

Pored ovakvih unutrašnjih tipova manipulisanja stavovima javnosti, naravno da postoje i globalni nastupi. Nekoliko meseci ranije sam Mark Cukerberg je objavio da će društvena mreža Fejsbuk uvesti cenzuru za lažne vesti, što je generalno gledano pozitivna ideja. Ali, ovo je odmah protumačeno u smislu da će samo velike medijske kuće moći da plasiraju svoja obaveštenja, a znamo da ovi medijski moguli stoje pod direktnom upravom svojih vlasnika, koji su opet tesno povezani sa političarima; dok će nezavisne medijske kuće ili pojedinci momentalno biti cenzurisani, bez obzira da li je vest koju oni donose proverena ili ne.

Previđanje ide u pravcu da će se ova bitka za istinite ili lažne, velike ili male, državne ili nezavisne vesti svakako nastaviti i dalje, ali isto tako sada polako postajemo svesni prave snage Interneta, gde jedan čovek može da povuče hiljade drugih za sobom i pokrene sasvim nov projekat, zaradi ogroman novac, angažuje armiju nepoznatih ljudi ili samo natera svoj komšiluk da se okupe određenog dana i pomognu nekom beskućniku ili napuštenoj životinji.

Nema velikih ili malih poduhvata, niti je uputno podrugljivo se odnositi prema ljudima koji su za ili protiv nekog režima. Korisnije je proučiti nove mehanizme upravljanja javnošću preko Interneta i brzine prenošenja informacija i svakako ih iskoristiti u sopstvenu korist.

Pročitajte više ovdje.